Ljubavno pismo učenju
Sadržaj
Prvi deo: Kako neke ideje postanu veće od svojih autora
Priča o idejama koje su promenile način na koji razumemo svet. Ovaj deo prati pitanja iz kojih su nastajale, promene koje su unosile u dotadašnje mišljenje i puteve kojima su se širile iz jedne oblasti u druge. Neke od njih oblikovane su pre više vekova, ali i danas utiču na nauku, tehnologiju, odlučivanje i svakodnevni život. Vremenom su prerasle svoje autore i postale zajednički misaoni alati kojima tumačimo složenost, neizvesnost, ljudsko ponašanje i granice sopstvenog znanja.
I. Kako razmišljamo
1. Vilijam Okam – moć jednostavnosti 2. Hanlonova britva – ne pripisuj zlu ono što može objasniti neznanje 3. Kurt Gedel – granice svakog sistema 4. Tomas Kun – kako nastaju naučne revolucije 5. Mentalne zamke – zašto naš um grešiII. Kako donosimo odluke
6. Džon Neš – matematika ljudskih odluka 7. Zatvorenikova dilema – saradnja i poverenje 8. Pareto – malo uzroka, veliki efekti 9. Parkinsonov zakon – posao raste da ispuni vreme 10. Donošenje odluka – između logike, intuicije i iskustvaIII. Kako razumemo složene sisteme
11. Edvard Lorenc – efekat leptira 12. Nasim Taleb – crni labud i antifragilnost 13. Ervin Šredinger – red u svetu neizvesnosti 14. Lotfi Zadeh – svet nije crno-beo 15. Neizvesnost – kako živeti bez svih odgovoraIV. Kako razumemo čoveka
16. Abraham Maslov – hijerarhija ljudskih potreba 17. Ivan Pavlov – kako nastaju navike 18. Daning i Kruger – kada ne znamo da ne znamo 19. Hajnrih Rombah – konkreativnost 20. Ljudi i teorije – zašto velike ideje nadžive svoje autoreV. Pogled u budućnost
21. Alan Tjuring – može li mašina da misli? 22. Norbert Viner – povratna sprega i kibernetika 23. Džon fon Nojman – arhitektura digitalnog sveta 24. Stjuart Rasel i Piter Norvig – mapiranje univerzuma veštačke inteligencije 25. AI kao ekosistemZaključak prvog dela: Informisano odlučivanje
Drugi deo: Hrabri vizionari koji su izgradili digitalni svet
Priča o idejama pretočenim u mašine, programske jezike, operativne sisteme, baze podataka, mreže, otvorene standarde i digitalne zajednice. Ovaj deo pokazuje koje su probleme njihovi tvorci prepoznali, kako su apstraktne zamisli pretvarali u upotrebljiva rešenja i na koji su način njihove realizacije postajale temelji novih tehnologija. Digitalni svet nije nastao jednim velikim skokom, već dugim nizom stvaralačkih odluka, saradnje i hrabrih pokušaja koji su ljudima otvorili nove prostore za učenje, povezivanje, razmenu znanja i slobodno stvaranje.
VI. San iz 19. veka o mašini koja misli
26. Charles Babbage – otac mehaničkog računara 27. Ada Lovelace – naučnica pesničke dušeVII. Kriptografija i rođenje računara
28. Alan Tjuring – pitanje koje je promenilo budućnost 29. Džon fon Nojman – arhitekta digitalnog sveta 30. Claude Shannon – informacije postaju matematika 31. Grace Hopper – programiranje razumljivo čovekuVIII. Otvoreni softver – pravo svakog čoveka
32. Ken Thompson – filozofija jednostavnosti 33. Dennis Ritchie – čovek iza jezika C 34. Richard Stallman – pobuna protiv zatvorenog softvera 35. Linus Torvalds – student iz Finske koji nije planirao revoluciju 36. Tim Berners-Lee – internet postaje zajednički domIX. Programski jezici, web i otvoreni digitalni svet
37. Larry Wall – programiranje kao ljudski jezik: Perl 38. Guido van Rossum – čitljivost kao filozofija: Python 39. Bjarne Stroustrup – inženjerska elegancija: C++ 40. James Gosling – jednom napiši, svuda pokreni: Java 41. Apache – zajednica koja je promenila internet 42. Rasmus Lerdorf – demokratizacija weba: PHP 43. Michael Widenius i David Axmark – sloboda otvorenih baza podataka: MySQL i MariaDB 44. Michael Stonebraker – evolucija otvorenih baza podataka: PostgreSQL 45. Jimmy Wales – znanje pripada svima: WikipediaX. ... I čovek stvori novu inteligenciju
46. Douglas Engelbart – proširenje ljudskog uma 47. Allen Newell i Herbert Simon – prvi ozbiljan pokušaj modelovanja ljudskog mišljenja 48. Lotfi Zadeh – logika nijansi 49. Džon Neš – inteligencija, strategija i donošenje odluka 50. Stjuart Rasel i Piter Norvig – knjiga kojoj se generacije stručnjaka vraćajuZaključak drugog dela: Sloboda hrabrog stvaranja
Treći deo: Zanimljivosti – ljudske priče iza velikih ideja
Priče o ljudima čija su radoznalost, upornost, neobične navike, unutrašnje borbe i hrabre zamisli menjale način na koji razumemo i gradimo svet. Iza svake velike teorije, otkrića i tehnološke realizacije nalazio se stvaran čovek, oblikovan svojim vremenom, porodicom, učiteljima, prijateljima, saradnicima, protivnicima, uspesima i neuspesima. Ove priče približavaju velike mislioce kao žive i složene ličnosti i otkrivaju kako su njihove posebnosti, slabosti i snaga postajale deo ideja i dela koja su ih nadživela.
Vilijam Okam i život iza britve – jednostavnost kao intelektualna hrabrost Kurt Gedel i strah od protivrečnosti – genije koji je otkrio granice izvesnosti Tomas Kun i promena pogleda – čovek koji je naučne revolucije video iznutra Vilfredo Pareto i svet nejednake raspodele – od zrna graška do zakona velikih posledica Siril Nortkot Parkinson i vreme koje se širi – duhoviti posmatrač birokratije i ljudske prirode Edvard Lorenc i leptirovo krilo – slučajno otkriće koje je promenilo razumevanje haosa Nasim Taleb i život među nepredvidivim događajima – mislilac koji je neizvesnost pretvorio u snagu Ervin Šredinger i mačka između svetova – fizičar nemirnog duha među paradoksima stvarnosti Abraham Maslov i potraga za puninom života – psiholog koji je verovao u ljudske mogućnosti Ivan Pavlov i ritam navike – laboratorija u kojoj je ponašanje dobilo obrazac Dejvid Daning i slepe tačke znanja – zašto teško prepoznajemo granice sopstvenog razumevanja Džastin Kruger i iluzija sposobnosti – eksperiment koji je postao ogledalo svakodnevice Hajnrih Rombah i konkreativnost – svet koji čovek neprestano sustvara Norbert Viner i svet povratne sprege – čudo od deteta koje je povezalo mašine, ljude i život Charles Babbage i mašina koju njegov vek nije mogao da izgradi – genije nestrpljiv prema svom vremenu Ada Lovelace i poetska nauka – kada se sretnu mašta i matematika Alan Tjuring i tajna Enigme – čovek koji je pomogao svetu, a ostao nezaštićen Džon fon Nojman i um neverovatne brzine – čovek koji je računao budućnost Claude Shannon i mašine koje se igraju – žongler, pronalazač i otac teorije informacija Grace Hopper i moljac u računaru – admiralka koja je naučila mašine ljudskom jeziku Ken Thompson i elegancija malih alata – tihi čovek iza temelja modernog softvera Dennis Ritchie i jezik koji je izgradio digitalni svet – skromni arhitekta jezika C Richard Stallman i sloboda korisnika – programer koji je softver pretvorio u etičko pitanje Linus Torvalds i poruka koja je pokrenula revoluciju – od studentskog projekta do Linux sveta Tim Berners-Lee i poklon čovečanstvu – čovek koji je Web ostavio otvorenim za sve Larry Wall i programiranje kao ljudski jezik – lingvista koji je stvorio Perl Guido van Rossum i filozofija čitljivosti – kako je nastao Python Bjarne Stroustrup i potraga za moćnom jednostavnošću – čovek iza jezika C++ James Gosling i ideja programa za svaki uređaj – kako je nastala Java Rasmus Lerdorf i alat koji je prerastao svog autora – nenamerna revolucija PHP-a Michael Widenius i baze podataka sa porodičnim imenima – lična priča iza MySQL-a i MariaDB-a David Axmark i poslovna snaga otvorenog koda – čovek koji je pomogao da MySQL osvoji Web Michael Stonebraker i nemirni svet baza podataka – istraživač koji je stalno počinjao iznova Jimmy Wales i enciklopedija koju piše čovečanstvo – vera u snagu zajedničkog znanja Douglas Engelbart i majka svih demonstracija – čovek koji je želeo da proširi ljudski um Allen Newell i potraga za pravilima mišljenja – prvi koraci simboličke inteligencije Herbert Simon i ograničena racionalnost – kako stvarni ljudi odlučuju u nesavršenom svetu Lotfi Zadeh i pravo na nepreciznost – životna priča tvorca fazi logike Džon Neš i usamljena matematika – između genijalnosti, bolesti i povratka sebi Stjuart Rasel i odgovornost stvaralaca inteligentnih sistema – budućnost kojoj je potreban ljudski cilj Piter Norvig i znanje pretočeno u sistem – učitelj generacija stručnjaka za računarsku inteligenciju
Zaključak trećeg dela: Vera da čovek može da se adaptira
Četvrti deo: Putokazi za slobodan um – kako velike ideje postaju način života
Prva tri dela knjige govorila su o idejama koje su promenile način razmišljanja, o vizionarima koji su izgradili digitalni svet i o ljudskim pričama skrivenim iza velikih dostignuća. Četvrti deo prenosi njihove pouke u svakodnevni život i povezuje ih sa odrastanjem, roditeljstvom, obrazovanjem, radom, saradnjom, ličnim razvojem i odgovornošću prema budućim generacijama. Velike ideje ovde postaju putokazi za čoveka koji želi da prepoznaje sopstvene zablude, uči iz iskustva, odoleva nezasluženom autoritetu, donosi informisane odluke i sačuva slobodu da pronađe svoj put.
51. Ne moraš da naslediš moje strahove 52. Autoritet, autoritarnost i strpljenje za argumente 53. Pravo na sopstveni život i odgovornost za zajednicu 54. Povratna sprega u svakodnevnom životu 55. Kako osećanja saslušati, a odluke promisliti 56. Zajedništvo koje stvara više nego pojedinac 57. Obrazovanje kao sistem koji ume da uči 58. Navike, poziv i istrajnost 59. Od potrebe do cilja – kako upravljati sopstvenim razvojem 60. Od dobre namere do sistema koji zaista radi
Epilog: Usudi se da učiš i znaš