Ljubavno pismo učenju
U istorijama tehnologije najveća pažnja često pripada čoveku koji je napisao središnji deo programa. Iza uspešnog otvorenog projekta, međutim, stoje i ljudi koji razumeju kako kod postaje zajednica, kako korisnik stiče poverenje i kako se sloboda softvera usklađuje sa potrebom da njegovi tvorci žive od svog rada. Dejvid Aksmark imao je upravo takvu ulogu u stvaranju MySQL-a. Dok je Majkl Videnijus gradio tehničko srce baze, Aksmark je pomagao da ono dobije put prema svetu.
Aksmark je rano prihvatio ideje slobodnog softvera i pratio razvoj GNU pokreta, zbog čega je otvorenost za njega predstavljala više od pogodnog načina distribucije. Video je da dostupnost izvornog koda menja odnos između tvorca i korisnika. Čovek koji preuzme program može da ga proveri, prilagodi, popravi i prouči, a proizvođač više ne može da se oslanja samo na reklamna obećanja. Proizvod se dokazuje u stvarnom okruženju, pred ljudima koji imaju mogućnost da zavire u njegovu unutrašnjost.
U ranim godinama MySQL-a Aksmark je posebnu pažnju posvećivao lakoći prvog susreta. Program koji rešava složene probleme ne mora korisnika dočekati složenom instalacijom i neprohodnom dokumentacijom. Svaki nepotreban korak predstavljao je mogućnost da čovek odustane pre nego što upozna vrednost sistema. Zato je jednostavnost postavljanja baze postala deo identiteta MySQL-a i jedan od razloga zbog kojih su ga prihvatili programeri rastućeg Veba.
Aksmark je razumeo i značaj rada koji retko ulazi u legende o osnivačima: odgovaranja na pitanja, objašnjavanja grešaka, uređivanja dokumentacije i slušanja ljudi koji prvi put pokušavaju da pokrenu program. Korisnička zbunjenost za njega je bila povratna informacija o proizvodu. Kada se isto pitanje ponavlja, instalacija, poruka ili uputstvo verovatno mogu biti jasniji. Takav odnos zahteva skromnost, jer tvorac mora prihvatiti da njegovo znanje o sistemu ne oslobađa sistem obaveze da bude razumljiv drugima.
Njegov dar bio je strateški i ljudski, dok ga svakodnevna administracija nije podjednako privlačila. Razumeo je poslovnu priliku, širenje otvorenog proizvoda i nastanak zajednice, ali ugovori i formalnosti nisu predstavljali deo preduzetništva u kojem je uživao. Kasnije je priznavao da bi, sa stečenim iskustvom, ranije izgradio čvršću poslovnu organizaciju. Ta iskrenost čuva važnu pouku: dosadni poslovi oko dobre ideje mogu odlučiti da li će ona opstati, koliko god njeni tvorci više voleli programiranje i razgovor sa korisnicima.
Aksmark je pomagao u oblikovanju dvostrukog licenciranja koje je MySQL-u omogućilo široku dostupnost i komercijalni prihod. Korisnici koji prihvataju uslove slobodne licence mogli su koristiti i menjati program, dok su kompanije kojima su bili potrebni drugačiji uslovi kupovale komercijalnu licencu. Taj model zahtevao je pažljivo objašnjavanje, jer je trebalo sačuvati poverenje zajednice i istovremeno obezbediti novac za razvoj, podršku i zapošljavanje stručnjaka.
Njegov pogled na otvoreni softver nije bio romantična predstava prema kojoj će dobra volja sama održavati složen sistem. Programeri moraju imati vreme i sigurnost da godinama popravljaju greške, prate promene operativnih sistema i odgovaraju korisnicima. Kompanija mora pronaći prihod, ali način zarade ne sme razoriti zajednicu koja proizvodu daje širinu, proveru i ugled. Aksmarkov rad nalazio se upravo u tom osetljivom prostoru između ideala i ekonomskih uslova.
MySQL AB je izgradio međunarodni tim čiji su članovi radili iz različitih država. Aksmark je u takvom okruženju pomagao da se iskustvo korisnika, tehnički razvoj i poslovne potrebe povežu preko geografskih granica. Rad na daljinu tražio je poverenje i sposobnost da se znanje zabeleži umesto da ostane u razgovoru dostupnom samo ljudima iz iste kancelarije. Ta kultura odgovarala je otvorenom projektu čija je zajednica već živela na internetu.
Posle prodaje MySQL AB-a Sun Microsystemsu, Aksmark je nastavio da podržava tehnološke poduhvate, otvoreni softver i mlade stvaraoce. Iskustvo MySQL-a dalo mu je retku perspektivu čoveka koji je gledao kako mali tim, praktičan proizvod i međunarodna zajednica izrastaju u kompaniju vrednu približno milijardu dolara. Takav uspeh nije ga mogao naučiti jednostavnom receptu, jer su okolnosti svakog projekta drugačije, ali je pokazao koliko su poverenje korisnika i lakoća ulaska važni za tehnologiju koja želi da se širi.
Dejvid Aksmark ostavio je trag u delu stvaranja koje obično ostaje nevidljivo. Nije dovoljno napisati alat; potrebno je otvoriti vrata, objasniti pravila, saslušati pitanja i izgraditi odnos u kojem korisnik postaje učesnik. Njegova priča pokazuje da zajednica nastaje iz hiljada malih znakova poštovanja: razumljive dokumentacije, brzog odgovora, iskreno priznate greške i spremnosti da se znanje podeli.
U tome se nalazi i njegova veza sa učenjem. Dobar učitelj ne pokazuje samo koliko zna, nego učeniku skraćuje put do samostalnosti. Aksmark je nastojao da MySQL upravo tako dočeka korisnika: bez suvišnog dokazivanja moći, sa dovoljno jasnim početkom da čovek može sam nastaviti dalje. Njegovo nasleđe živi u svakoj tehnologiji koja poštuje vreme početnika i razume da pristupačnost može biti izraz duboke stručnosti.