Ljubavno pismo učenju

Sredinom devedesetih godina Veb je postajao življi i zahtevniji. Stranice su želele da pamte korisnike, čuvaju članke i komentare, prikazuju kataloge, obrađuju porudžbine i pronalaze podatke prema nečijem upitu. Za takav svet bila je potrebna relaciona baza podataka, ali su tadašnji veliki sistemi često bili skupi, složeni i prilagođeni ustanovama sa posebnim administratorskim timovima. Novi internet gradili su i studenti, mala preduzeća, nezavisni programeri i mlade kompanije kojima je bio potreban alat koji mogu brzo preuzeti, pokrenuti i razumeti.

Odgovor na tu potrebu nastao je iz dugogodišnjeg rada finskog programera Majkla „Montija” Videnijusa sa poslovnim podacima. U kompaniji TCX razvijao je UNIREG i sopstvene biblioteke za brzo pronalaženje zapisa, ali postojeći sistemi nisu pružali spoj performansi, pristupačnosti i SQL interfejsa koji mu je bio potreban. Počeo je da gradi novi server, koristeći iskustvo stečeno na stvarnim projektima. Njegov cilj bio je jasan: uobičajeni poslovi sa podacima treba da se obavljaju brzo i pouzdano, na hardveru koji nije pripadao samo velikim korporacijama.

U stvaranju i širenju MySQL-a ključnu ulogu imali su Videnijus, Dejvid Aksmark i Alan Larson. Videnijus je bio glavni graditelj tehničkog jezgra, duboko usredsređen na strukture podataka, optimizaciju upita i performanse. Aksmark je donosio iskustvo zajednica slobodnog softvera, razumevanje licenci, dokumentacije i puta kojim proizvod dolazi do korisnika. Larson je učestvovao u poslovnom oblikovanju poduhvata. Njihovi različiti darovi povezali su kod, zajednicu i održiv način finansiranja, tri elementa bez kojih bi dobar interni alat teško postao svetska infrastruktura.

Prva javna izdanja MySQL-a pojavila su se 1995. godine. Sistem je stekao korisnike jer je bio brz, prenosiv i dovoljno jednostavan da ga programer može pokrenuti bez dugotrajne obuke. Aksmark je insistirao na lakoći prvog susreta: instalacija je trebalo da bude kratka, dokumentacija razumljiva, a odgovor na pitanje dostupan od stvarnih ljudi koji poznaju proizvod. Videnijus je u jezgru birao rešenja usmerena prema najčešćim poslovima rastućeg Veba. MySQL nije pokušavao da od prvog dana ponovi svaku osobinu velikih korporativnih baza; usredsredio se na ono što je širokom krugu novih korisnika bilo najpotrebnije.

Ta odluka donela je i kritike. Rane verzije nisu imale sve transakcione i SQL mogućnosti koje su stručnjaci očekivali od zrelih relacionih sistema, dok su pojedina ponašanja bila popustljivija nego kod tradicionalnih baza. Međutim, brojni programeri birali su MySQL zato što je rešavao njihov neposredan problem i radio dovoljno brzo na pristupačnoj opremi. Vremenom su različiti skladišni mehanizmi, napredniji optimizator, transakcije i razvijenije mogućnosti proširili sistem, dok je potreba za kompatibilnošću sa ogromnom količinom postojećeg softvera postala trajna obaveza njegovih održavalaca.

MySQL se širio zajedno sa Apacheom, PHP-om i Linuxom. U okviru LAMP okruženja pružao je pamćenje dinamičkom Vebu: u njegovim tabelama nalazili su se članci, korisnički nalozi, porudžbine, komentari, veze i podešavanja. Otvoreno dostupne komponente omogućile su da se složene aplikacije grade bez kupovine skupog vlasničkog tehnološkog sklopa. Hosting kompanije nudile su pripremljene baze hiljadama malih korisnika, pa je ista tehnologija mogla služiti ličnom blogu, univerzitetskom projektu, prodavnici i velikom međunarodnom servisu.

Poslovni model MySQL AB-a pokušao je da pomiri dostupnost koda sa potrebom da profesionalni razvoj bude finansijski održiv. Dvostruko licenciranje omogućavalo je upotrebu sistema pod uslovima slobodne licence, dok su kompanije koje su želele drugačije uslove mogle kupiti komercijalnu licencu. Prihod su donosili i podrška, savetovanje i usluge. Taj model pokazao je da otvoren program može stvarati veliku ekonomsku vrednost, ali je otvorio i trajna pitanja o granici između zajedničkog dobra i vlasništva kompanije koja zapošljava njegove glavne tvorce.

MySQL AB je rano razvio i kulturu rada na daljinu. Programeri i saradnici živeli su u različitim državama, povezani elektronskom poštom i internetom mnogo pre nego što je takav način rada postao uobičajen. Kompanija je zapošljavala ljude prema njihovom znanju, bez zahteva da se svi presele u isti grad. Takva organizacija omogućila je pristup međunarodnim talentima i približila kompaniju zajednici iz koje je rasla, ali je zahtevala jasnu dokumentaciju, poverenje, samostalnost i sposobnost da se odluke prenose bez hodničkih razgovora.

Godine 2008. Sun Microsystems kupio je MySQL AB za približno milijardu američkih dolara, čime je potvrđena ogromna vrednost izgrađena oko otvorene baze. Kada je Oracle ubrzo krenuo u kupovinu Suna, budućnost MySQL-a postala je predmet zabrinutosti, jer je jedan od najvećih svetskih proizvođača komercijalnih baza trebalo da preuzme i njegovog otvorenog suparnika. Videnijus je napustio Sun, pokrenuo MariaDB i sačuvao mogućnost da se dostupni kod razvija u drugom smeru. MySQL je nastavio razvoj pod Oracleom, dok je MariaDB izrastao u zasebnu bazu sa sopstvenom zajednicom i fondacijom.

To račvanje pokazalo je stvarnu snagu otvorene licence. Dostupan izvorni kod pružio je ljudima mogućnost da nastave rad kada se promeni vlasništvo nad kompanijom, ali je istovremeno otkrio da sama kopija koda nije dovoljna. Potrebni su iskusni programeri, testiranje, infrastruktura, dokumentacija, finansiranje i poverenje korisnika. Otvorenost živi kroz zajednicu sposobnu da preuzme odgovornost, održava program i donosi odluke koje nijedan ugovor ne može unapred rešiti za sva vremena.

Majkl Videnijus i Dejvid Aksmark predstavljali su dva komplementarna lica MySQL-a. Jedan je čuvao dubinu tehničkog jezgra i neprestano merio brzinu sistema; drugi je gradio put između proizvoda, korisnika, licence i zajednice. Njihova saradnja pokazuje da velika tehnologija zahteva više vrsta inteligencije. Potrebno je napisati pouzdan kod, ali i razumeti čoveka koji ga prvi put instalira, odgovoriti na njegovo pitanje, objasniti mu uslove korišćenja i stvoriti organizaciju sposobnu da traje.

Baze podataka čuvaju pamćenje digitalnog sveta. Bez njih bi prodavnica zaboravila porudžbinu, biblioteka položaj knjige, portal svoje članke, a aplikacija identitet korisnika čim se stranica zatvori. MySQL je tu sposobnost učinio dostupnom ogromnom broju stvaralaca koji ranije nisu imali pristup velikim sistemima. Njegovo nasleđe zato živi u milijardama nevidljivih upita, ali i u promeni odnosa prema znanju: moćan alat može biti široko dostupan, otvoren za učenje i dovoljno održiv da oko njega izrastu zajednica i privreda.